f



31.10.2018.

naslov

Umorna sam do svega. Bukvalno me zaboli glava kad neko pored mene priča. Treba mi puno punoooooo odmora, treba mi kvalitetnog sna, treba mi vremena što dalje od ekrana, što je teško jer imam dosta zadaća i projekata i vježbi i sve to se radi na računaru... ispiti se bliže, pa treba osim tih zadataka čitati i teoriju, a mozak ne može sve tooooo. Još ja sa svojom anemijom... a ne pijem željezo, jer me želudac ubijaa toliko da ne mogu ni da jedem, a kad ne jedem tresem se i manta mi se i glava još više boli. Ako jedem muka mi je.
Znam da je takav zbog stresa.
Previše mi je svega u glavi. Zato se trudim sad da sam što više sama, da spavam dovoljno, da radim sve što me opušta, da se ne preopterećujem time da morammm uraditi baš svaki zadatak.
Skoro sam bila zaboravila koliko je težak ovaj fakultet, koliko koncentracije treba, posebno kad dodaš na to koliko profesori i asistenti nemaju obzira, ništa ne objasne, ne stave nikakav materijal, pa traži po netu, ili stave prekratak rok za tonu teških zadataka.
Plakanje u ovakvom stanju donosi olakšanje Bgm.

****


Koliko je samo divno ovo... ♥