f



06.05.2018.

Misli

"Don’t think about what can happen in a month. Don’t think about what can happen in a year. Just focus on the 24 hours in front of you and do what you can to get closer to where you want to be."

*






*

 

A post shared by @bezgresnaa on



*

Danas sam se još jednom uvjerila u to koliko je loše pričanje o drugim ljudima i prenošenje. Bratu je drug rekao nešto o drugom drugu, pa je brat to rekao meni. To nešto je uticalo na to da brat drugačije razmišlja o djelima svog druga, a isto je i meni uradilo. Jutros mi brat govori neko loše mišljenje o njemu, a i ja sam slično pomislila prije par dana kad sam vidjela njegovu jednu objavu na instagramu. Aliii fazon je u tome što mi pojma nemamo zašto je to stvarno tako. To uopšte nije ni moja stvar, ni bratova, ni tog druga koji mu je prenio, ni djevojke koja je započela tu priču.
Nevjerovatno mi je kako sam nesvjesno počela da mislim nešto ružno o nekome, samo zbog rečenice koju sam čula. I da je tačno, nije moja stvar, ne dotiče me nikako. Ali se uvuče.
Kako je samo ružno pričati o drugim ljudima... Znam da mi se i dalje omakne. Samo što sam sad svjesna da je to zbog mojih slabosti. Znam da sam nekad i ljubomorna, nekad mi je možda i lakše kad se nekome, ko izgleda savršen i kao da mu sve dolazi lahko, ipak desi nešto nesavršeno.
Razmišljam često o tome, i pokušavam sebi ubaciti u glavu, to da ništa nije savršeno, nikome ne dolazi sve lahko, svi imaju svoje probleme, svoje razloga, i da se svakako ni s kim ne bih mijenjala. Tim mislima guram iz glave te osjećaje, a i priču o drugima.

*

Još jedan dokaz zašto je bila dobra odluka od nje se udaljiti.
Dva puta do sad se dešava da mi pošalje jedna od njih poruku i pita hoću li na kafu s njima. Pitam kada, aa ona kaže da sjede ili samo što se nisu našle, pa da ja odmah dođem. A prije toga smo se dogovarale da idemo na kafu i nikad ne mogu one, onda obećaju da ćemo sljedeće sedmice, pa one izlaze u toj sedmici i šalju slike, a nikad ne zovu.
Ova dva puta nisam otišla, naravnoo. Prvo, zato što sam obećala sebi, da neću izlaziti s njima, jer ... duga priča... one su mene ostavljale samu kad mi je bilo najgore, izlazile, slale slike kako je njima super itd. A kad je jedna od njih bila tužna, a ja izlazila sa drugom, zvala sam tu i obrnutooo. Znači uvijek. A kad sam ja bila bolesna, još i raskid na sve to... one ništa, ništa.
Onda sam prvo skontala, pa kad nisu bile tu kad sam bila bolesna, zašto bih sad kad sam ok, trošila vrijeme na njih? Alii budala, opet ih zovem i desi se ono sa početka priče.
Onda se desi da me onako ružno zovu. A kolika sam budala, opet sam bila spremna da odem, samo samo da nije bilo na onaj način. Da su bar sat prije kafe zvale, išla bih.
Nego, sve je to stajalo neko vrijeme.
Kad juče, ove moje sa faxa pitaju kad imam vremena da idemo na kafu.
Zar je to tako teško?
Ne, nije teško. Nego me ne poštuju.
Tako se patiš s nekim ljudima, ali dođu drugi koji pokažu kako zapravo treba biti.
Meni je super da imam s nekim takav odnos, da samo nazove i kaže hajmo šetati, hajmo na kafu, hajmo gledati film. To želim. Ali nije fer da te neko nikad ne pita je li tebi ok tad, da te ne pita kad možeš, imaš li vremena, znači niiiiikad. Iiii ondaa, priča kako ti nikad nećeš, kako si ovo ono. Tooo mene nervira. Da je inače naš odnos ok, pa eto sjede i zovu me da dođe, super. Ali kad je to jedina situacija kad me zoveš, i to jedini način- ne ide. Ili mi ujutro piše poruku, e mi danas idemo na planinu, hajde s nama. Aaa zašto se nikad sa mnom prvo ne dogovori, pa da nju zove? Zašto? Jer ja nisam važna tu. Ja sam samo usput.
Fkt više ne želim biti blizu takve osobe. Takav tip izvlači iz mene ono negativno. To je povezano sa onom pričom o prenošenju, ljubomori. Jer izvlači to iz mene. Aa rješenje za to sve bi bilo, da se udaljim jednostavno. I bila sam. Nismo više od pola godine pričale, ali je porodica. I to je teško, previše smo blizu, toliko toga zajedničkog. Samo što mislim da sam sad dovoljno ojačala da stavim sve te osjećaje sa strane, da budem ok s njom, a da ne očekujem bilo šta više od toga.
Nekako mi je i tužno što sam došla do ovog stepena. Prije nisam mogla biti ravnodušna, jer sam se nadala da možemo imati bar djelić ono našeg starog odnosa. Ovo sad samo govori da je s tim stvarno gotovo.
Mislim da smo svi imali takve osobe u životu. Meni je najveći problem bio što nekad nije bilo tako. Drugačiji nam je bio odnos, bile smo najvažnije jedna drugoj.
Mislim i da svi imamo problem sa tim što se od nekih ljudi, koji imaju negativan uticaj na nas, ne možemo jednostavno udaljiti. Može biti porodica, a sad sam otkrila i novi način... 'prijatelji' momka.
Prvo sam kontala, nije moja stvar, ne treba da me zanima, nek se ponašaju kako hoće. Onda pogledam onaj Dunjin video, gdje priča o tome kako ne možemo samo pustiti da svi rade šta hoće, da neke stvari nisu ok i nikad neće biti. A time što šutimo o tome, dopuštamo da se i dalje dešavaju i da se to razvija. Onda skontam, te osobe s kojima se druži, unose meniii negativno u život. Ne mogu samo ignorisati. A to ponašanje, nije ok i ne treba da šutim. Ne želim da budem blizu osoba koje mi to rade, ali kako se postaviti u toj situaciji? Stvarno je to nova situacija za mene. Razgovarali smo o tome i ... ispalo je da je njegov odnos s njima, isti kao moj sa ovim 'prijateljicama'. Možda se i on pita, zašto se ja družim s njima kad su takve, i vidi u njima još negtivnih strana (koje i ja vidim i koje mi smetaju).. isto kao što sam ja vidjela kod tih njegovih. Kako bi bilo kad bi mogli brisati ljude iz života tako lahko kao što obrišemo nekog sa facebooka ili otpratimo sa instagrama, kad nam unosi negativnost ...
Ovo bi se moglo nazvati i moj put do ravnoteže xd


31947657_10214946931174293_6156111401430548480_n

Nego ESC prekosutra :O Čula sam samo 3-4 pjesme i jeeeeedva čekam da sve čujem fino, uživo.

Noviji postovi | Stariji postovi