Random

Ove sedmice sam 4/5 dana nosila crne majice na posao. Nisam ni znala da ih toliko imam. Ali godilo je 🙂

Gledam Never Have I Ever, i pitam se jesam li zrelija zato što mi se više sviđa Ben nego Paxton. Da sam 10 godina mlađa, totalno bih bila za Paxtona više. Jedino što me nervira kod Bena su njegove oči. Nisu normalne fkt. Realnost: da sam zrelija ne bih nikako gledala tu seriju haha.
Šalim se.
Valjda.

To sam jučer napisala, sad sam sjela da pišem, a ne znam ni ja šta.
Kontam kako je lijepo, kad je ovako svježe, uvućem se u mekani džemper i pijem nešto toplo. Hello september.
Početak septembra je bio poseban. Brat je dobio jednu diplomu, a ja sam isti dan, prvi put, dobila platu koja je dupla u odnosu na moju početnu…
Ti naši putevi su, zapravo, jako povezani. Npr. ja sam jedan dan položila vozački, a on je sljedeći dan položio pismeni test. I još je nekih takvih sitnica bilo… on položio fizički, ja nešto drugo veliko uradila. I na kraju, septembar i to. Bila sam jaaako ponosna na njega, oči su mi bile pune suza (i sad su). Moj mali veliki brat.
Puno smo se svađali prije. Sad, hvala Bogu, nikad. Neki dan je strina mami rekla, da joj se čini da se nikad ne svađamo. I tačno je. Odrasli smo oboje… Tačno je da i dalje zna biti puno u oblacima, ali ok je… Čak učim od njega. Nedavno me natjerao da se zamislim oko toga kako mi je prva reakcija na dosta situacija… ali ta osoba je nešto, ali to me spriječilo, ali ovo ono… ne gledam šta sam ja mogla uraditi da bude drugačije, odmah odbrana. Čak nije ni rekao da ja to radim, nego je pričao o tome, pa sam se i ja prepoznala.

Joj neki dan me radio podsjetio na pjesmu moje mladosti. Amra Halebić i Devet dana 😀 I sad je slušam.

Danas sam vozila strinu, mamu i tetku u grad 🙂 Imala sam malu tremu, ali je sve prošlo super. Ismijala sam im se. Promjene dobro dođu, posebno meni s ovom anksioznošću. Godi i kad pustim radio, koji inače ne slušam.
Ove godine nisam sjela na biciklo, ne sjećam se kad sam bila na Vilsu, na Vrelo Bosne nisam otišla, nisam ni u SZ.
Željezo mi je za tri mjeseca spalo sa preko 11 na 3. Mislim da je najbolje da trenutno i ne želim voziti biciklo, da ne mislim o dugom hodanju. Neki dan sam imala aktivnije jutro, pa mi se na poslu cijeli dan mantalo.
On me uči otklanjanju pritiska. Mislim, započeo je, sad primjenjujem.
Možda izgleda kao bla godina, ali… počela sam da vozim stalno, svuda, ne plašim se nikakvog parkinga,… Napokon sam se našla s poslom, hvala Bogu. Otkrila sam strast prema svemiru i ponovo počela da učim zanimljive stvari. Npr. čitam ovu knjigu o svemiru – a u njoj tonu fizike i matematike. Sviđa mi se to 🙂 Nisam očekivala, ali kul je. Voljela sam ja to… Sad mi još više žao što nas nisu na zanimljivije načine učili eto bar fiziku. Negdje vjerujem da će biti drugačije. Imamo sad sav ovaj internet, na kojem te stvari mogu puno ljepše objasniti, prezentovati. Ponekad mislim da bih se i ja mogla tome posvetiti. Učiti ljude komplikovane stvari na jednostavan način. Tako sam radila uvijek s matematikom bratu i rođaku npr… Brat je prijemni iz matematike, na kraju, uradio bolje nego što sam ja svoj, a rođak, nakon što je pao matematiku, dobio 4 na popravnom. To sam donekle pokušala s onim blogom Ade L. Krenuti od telegrafa, od komunikacije… Možda se nekad opet uhvatim toga. Sad – otklanjanje pritiska 🙂 Ne mogu sve istovremeno raditi. (i ja bih učila više ofc) Pored svega toga, godilo je odaljiti se malo od ljudi, da bih bolje shvatila s kim stvarno želim da se družim. Npr taj moj najbliži rođak se počeo više družiti sa svojom rodicom, s druge strane… Ja sve kontala, sad je više s njom, to znači da mora biti sa mnom (nisam se ljutila što je više s njom, i ona je bila tu više za njega, nego ja).. Ali sam onda shvatila, da to zapravo znači, da se mogu s njima više družiti. Tako isto za neke starije rođake… i sl. Samo trebam više preuzimati inicijativu. Ljudi bi sve, samo ih moraš malo pogurati u tom pravcu.

Eh eto, dosta za početak septembra. 21:21 na satu 🙂

Komentariši