gluha soba

Iz svake muke dođe nešto dobro. Maloprije došla u najudaljeniju sobicu od naše kancelarije, zbog poziva, bila toliko nervozna da sam ostala samo ležati na kauču… i sad se već pitam što ja nisam stalno ovdje.
Imamo ovu “gluhu” sobu, koja nije baš gluha, zbog staklenih kliznih vrata 😀 Ima kauč ali se nije baš moglo nasloniti, pa je nismo koristili. Međutimmm, nedavno su dodali jastuke i sad je predobro.
I dalje me pere nervoza.
Donijela sam laptop i slušalice da radim odavde… i skontam – pa ovo je savršeno mjesto za pisanje postova.
Pisala sam zadnjih dana, samo što je sve neobjavljeno.

Imam šiške prvi put nakon dosta dosta godina. Do ispod brade su, ali opet, drugačija sam sama sebi nekako 😀 Trebalo mi je to.
Slušam:

Godi mi ovaj zvuk.

Dobila sam projekat, da sama radim na njemu od nule. Kul je, ima smisla, zahtjevan je. San snova. Malo se plašim (što je ok u ovoj dozi) i pitam… znam li ja to? Jedna je stvar kad neko smisli sve i kaže ti da napraviš to i to… druga je kad ti i smišljaš i praviš sve… od tabela u bazi, šifarnika, izgleda… Nije toliko ozbiljno, ali svakako će biti dobra vježba. Treba to sve uvezati. Otporniji na greške su oni koji su više puta griješili…

Odoh, zove me ovaj jedan lik vani 😛 🥰