Pročitala knjigu od 500str za par dana. Počela njen nastavak i stala na pet sedmica. Otišla je vratiti u biblioteku, kad sam napokon odustala (za sad!). Kontala bolje čitati nešto drugo, nego se tjerati da nju čitam (dobra odluka!). (Knjiga je Lavirint duhova)… Kad sam je vraćala taj dan, nisam imala plan šta da uzmem. Na putu do biblioteke pokušavala otvoriti to read listu na goodreadsu, ali internet zezao i nisam uspjela. Odlučila razgledati po biblioteci. A ogromna je, tako da to nije najbolja opcija nikad haha. Čučala među policama 5 minuta. Rekoh žene će se zabrinuti za mene ili će se prepasti kad ustanem, jer su zaboravile da sam tu xd. Uzela knjigu, ostavila je, uzela drugu. Vratila se i po prvu, i pitala mogu li dvije uzeti. (Niti jedna nije bila na to read listi) Prvu pročitala za dan. A druga… Druga me podsjetila zašto volim i zašto ne volim čitati. Nekad se previše uživim u priču i vidim je svuda oko sebe. Pokupim svu anksioznost lika… Knjiga je The Lost Flowers of Alice Hart. Ne desi se puno ovakvih knjiga u životu. Ovo je skoro 20. koju čitam ove godine i prva koja mi je ovo uradila. Sad vidim da ima i serija, ni ocjena joj nije loša. (Ali sigurno nije ni blizu knjizi) Neke stvari mi se nisu svidjele. Neki prelazi su previše… Prelahko je pobjegla. Nekad imam osjećaj da su u knjizi 3 različite priče. Povežu se one na kraju, ali me znalo zamoriti to prebacivanje.
Još 30 stranica. A već znam da je mogla biti i duža.
Prijavila sam se za razmjenu poklona, u jednoj grupi za knjige. Novogodišnja, božićna… Jednom sam učestvovala već (2020.)
Ove godine sam se spojila s curom koja voli jako slične knjige kao ja. Već jedva čekam da idem kupovati za nju. Haha. Jednaka je radost kupovati knjige za druge, kao i za sebe. Možda čak veća za druge.
(Jedna od najslađih stvari je to što mi je on poklonio neke svoje knjige. Koje je imao dugo dugo…)