2023

Post 2021
Post 2022


Da nastavim tradiciju:

Januar- bez efekata… volim Drinsku, osim kad neko ispred vozi 30 na sat…


Februar- nacrtala na zidu u kancelariji, da je uvijek tu ♥ volim slike kao što je ova druga, zato što su dokaz da sam pobijedila neke svoje strahove




Mart- nismo se proslavili na kvizu, ali sam prekucala knjiženost i nauku + 8. mart ili sad smo žene, koje imaju svoje tradicije




April- učlanila se ponovo u gradsku biblioteku




Maj- skinula P, iako sam trebala još u februaru xd






Juni- moje prve sunčane sa dioptrijom- otkako sam ih kupila, sunce se nije pojavilo + barbie haljina i moj priljepak najdraži






Juli- malo prije nego što sam kupila tu konzolu, auto mi je stalo na Vrbanji… xd za Barbie smo sve obukle rozo, a Oppenheimera sam sama gledala 🙂






August- sad bih se vratila na ove slike




Septembar- od ovoga može nastati cijeli post, ali ugl – imam najljepše ključeve i prodajem ova dva zvona 😀












Oktobar- covid put drugi… puno puta sam bila bolesna ove godine + knjige… tonu takvih slika imam








Novembar- vozovi i S♥ + bila sam zaluđena faxom, nisam odavno nešto jedvačekala kao te vježbe… + kućica








Decembar- Tea kao guilty pleasure i knjiga koje me najviše ubila u 23

Psihoterapija je najbolja stvar koja mi se desila prošle godine… Započela sam pretprošle, ali sam prošle našla pravu osobu za to i promijenila mi je život. Nadam se da ta žena ima sve najljepše u životu ?

Pisala sam prošle godine, kako je ona prije bila godina pospremanja. Ovo se definitivno nastavilo prošle, našla sam pravac kojim želim ići. I opet se osjećam kao da sam tek na početku, kao da je toliko posla ispred mene. Ali je sad drugačije. Sad imam snagu za to. Tek sad imam – kako. Tad sam imala samo želju, nešto apstraktno. Sad imam nešto opipljivo i znam da ću uspjeti.

Srediti odnose sa mojima je najveći izazov i najveća rana, najveća bol, najveća ljutnja, najveća ljubav. Od toga je došlo i sve ostalo. Sređivanjem toga će se srediti i mnogo drugih stvari.

Počela sam da štitim sebe. Onaj post nikad ne bi nastao da nije bilo psihoterapije i da nisam učila pričati. Ne želim više o tome, ali sam samo htjela reći, da sam neopisivo zahvalna na podršci za moju priču. To je dokaz da vrijedi pričati. Ja sam dosta zatvorena osoba inače, sve ja mogu sama, “kakve koristi od pričanja ljudima”… Ali ovo… ?

Prošle godine sam došla od svakodnevnih napada panike, straha od svega i svačega,.. do toga da su jako jako rijetki. Otišla sam na dva velika koncerta, i to nakon možda i 10 godina. Na prvom sam umirala dok nije počeo, od straha (veliki otvoreni prostori -> napad), na drugom sam bila top :). To je velika pobjeda za mene. Išla sam sama u kino. Počela sam ponovo sama da šetam svuda (godinu prije je i 15 metara sama, moglo značiti napad). Ponovo sam postala cura koja čita i počela sam to više dijeliti na ig. Dobila sam tri povišice prošle godine i plata mi je porasla za 40%. A plata je samo pokazatelj toga koliko sam posla odradila, koliko naučila. Prvi put sam pravila sama aplikaciju od nule, za posao. Dio mog posla je bio u nekim člancima, na neki način sam olakšala živote ljudima svojim radom, uštedjela im vrijeme. Počela sam ozbiljno da se bavim svojim zdravljem i trenirati, što je možda i najveća stvar.

Gubitak tetke je najteža stvar koja mi se ikada desila, i nikada neće prestati da boli. ? Svi koji me budu znali, znat će i za nju.

A njemu… Hvala za svako “ponosan”, “sve možeš”, “bravo”… Za svaki put kad me nasmijao… U životu me svi zajedno nisu nasmijali toliko puta, koliko on sam 🙂

Ove godine aBd punim 30. Želim da se naučim još brinuti o sebi, želim da usporim, da ne žurim nigdje nikada. Sve će se.