Kako je kod nas na poslu kad neko dobar ode…
Prvo, kad im se najavi otkaz, zovu na razgovor i nude sve i svašta. Ako ne uspije – ok, ćao.
Onda se jednostavno, neko ko je imao manje obaveze i manje bitne, zahtjevne zadatke, gurne u ulogu te osobe, koja je otišla. Novi uči usput.. malo teže, ali uspije ipak obaviti sve zadatke i lagano se opusti u toj ulozi.
Ali šta je problem….
Kvalitet nikad više nije isti. Nikad.
Neće to firma osjetiti za dan ili mjesec… Ali hoće…
Kod nas je problem što je toliko dobrih ljudi otišlo, da više nemaš od koga učiti. A zapošljavaju samo one koji su početnici.
Najnoviji početnici su se toliko digli, sa ono malo jadnog znanja i iskustva…
Valjda je red flag firme to što zapošljava samo samo samo ljude bez iskustva. Sve je to slatko kad tek tražiš prvi posao, jer je tebi korisno dobiti ga. Ali kasnije shvatiš da je korisno i imati od koga učiti 🙂
Cura, koja mi je bila mentorica, je to postala sa godinom iskustva više, nego što ja trenutno imam. (Ona imala skoro 5, ja imam skoro 4) Mogu se zakleti, da sam ja sad godinama daleko od njenog znanja tada. Danas me kolega dva puta pitao za pomoć. Prvi put mi je trebao samo pogled da skontam šta je. Drugi put minuta. Ali daleko sam ja od nje.
Nije to loše, ne spuštam sebe sad. Znam koliko znam. Nego, to mi daje volju da još više radim i učim.
Samostalno.
Možda je tako i trebalo. Možda je ok što sam do sad radila na ovaj način. I sad je red da učim malo dublje. Prirodno je tako. (Terapija priča iz mene, valjda neke koristi od nje :p)
Negdje sam pročitala da je prvi znat sumnjive firme, to da su svi jako mladi ili početnici.
Ipak, danas je došlo takvo vrijeme da je teško naći radnike, pa većina uzima početnike…areća naće ljudi da trpe svašta, a ni nove generacije. Mozda se polako počnu i mije jat poslodavci.
Čestitam na znanju 🙂
Ovaj post je inspirisan tvojim :))) htjela sam to dodati, ali već kliknula da objavim i mrsko mi bilo edit.
Sad bar znamo šta da izbjegavamo u firmama 🙂
Bar tu grešku nećemo napraviti sljedeći put.
Hvala ti..
I mene često inspiriraju tvoji psotovi. Ima jedna tvoja rečenica koju sam bila zapisala (al mi se izbrisalo) o tome kako tjeraju dobre radnike da im zaraduju puno i dovode ih do gramice gdje ce samo puknut i otic, umjesto da ih puste da rade normalno, ali dugorocno. Parafraziram!
Sjećam se toga :))) uh kako me to nervira.