give it a year

Danas sam saznala da mi ruksak ne propušta vodu. Nakon više od tri godine nošenja :O

Imali prezentaciju projekta na faxu. Bit će šestica aBd 😀 Treba sad učiti za druge predmete. Btw na početku mi je ovaj timski rad, djelovao kao nešto najteže u ovom semestru. Ali je ispao ono što me pokreće. Do sad bih 500 puta odustala od svega, da nisam morala nastaviti da njih ne napustim i ne osramotim 😀 Pa onda lagano, podijelimo muke, neko od njih da skriptu za kviz ili urađen zadatak za vježbu, pa neko zove da odradimo dio za projekat (koji sam izbjegavala 2 sedmice) i uvuku te ili izvuku.
Danas, dok smo čekali svoj red za prezentaciju, pričali o krizama na fakultetu. Poslije sam razmišljala… Poredimo se tako s ljudima, a ne znamo njihovu cijelu priču. Ako išta učim redovno, posebno kako se približavam punih 30., to je da se ne treba porediti. Odavno sam ja sebi rekla, da pokušavanjem da budemo kao neko drugi, moramo dati dio sebe koji je poseban. A to nije vrijedno.
Ugl. bila sam mrvicu ljubomona na ovog momka iz tima, i to što se bavi drugim tehnologijama, koje ja ne znam (tj sad znam malo :)), a trebale su nam za ovaj predmet. A onda sam saznala da nije imao posao skoro godinu dana. Zato što zna te tehnologije.

Uzela sam ova dva dana godišnjeg, jer mi je muka od posla. Ne od količine, nego od svegaaa. A ispiti su za 10ak dana, tako da bih mogla iskoristiti ovih 5 dana da spremam. Nadam se da hoću. Moram.

Leave a Comment